Поезија понедељком: Мацуо Башо

Иза ових сламних врата

друга поколења ће славити

фестивал лутака.

***

Одлази пролеће!

Плачу птице –

Сузе у очима риба.

***

Младе руке сељанчица

Саде пиринач!

Подсећају на старинску технику бојења.

***

„Острво кишобрана“ –

Бескрајан блатњав пут

Под мајским кишама.

***

Као да су ми цветови перунике

процветали на стопалима –

Сандале са плавим врпцама.

***

Остаци дугих мајских киша! –

И сенке

капеле светлости.

***

Изуједан од бува и ваши,

заспао сам на узглављу

крај којег коњ мокри.

***

Каква тишина!

У стење понире

глас цврчака.

***

Као једна породица под истим кровом,

спавали смо заједно

конкубине и ја и шумска детелина

                                           и месец.

***

Зашао сам у мирисе

рано сазрелог пиринча,

а здесна су ми воде дивљег мора.

***

Обузет страхопоштовањем,

кад чујем цврчка како пева

у тами испод једног старог шлема.

(Превео Дејан Разић)