Поезија понедељком: Мацуо Башо
Иза ових сламних врата
друга поколења ће славити
фестивал лутака.
***
Одлази пролеће!
Плачу птице –
Сузе у очима риба.
***
Младе руке сељанчица
Саде пиринач!
Подсећају на старинску технику бојења.
***
„Острво кишобрана“ –
Бескрајан блатњав пут
Под мајским кишама.
***
Као да су ми цветови перунике
процветали на стопалима –
Сандале са плавим врпцама.
***
Остаци дугих мајских киша! –
И сенке
капеле светлости.
***
Изуједан од бува и ваши,
заспао сам на узглављу
крај којег коњ мокри.
***
Каква тишина!
У стење понире
глас цврчака.
***
Као једна породица под истим кровом,
спавали смо заједно
конкубине и ја и шумска детелина
и месец.
***
Зашао сам у мирисе
рано сазрелог пиринча,
а здесна су ми воде дивљег мора.
***
Обузет страхопоштовањем,
кад чујем цврчка како пева
у тами испод једног старог шлема.
(Превео Дејан Разић)