Политика куће
Боли, жеђи и остале трице
рашчистих
да се од сметова разазна стаза
те јануара лета Господњег 2018.
сачиних овај спис за оне који ће доћи.
Одавде па надаље следи
списак правила
како је најбоље чинити
јер
гована ћемо се најести више но што морамо
ако не уважимо савете Project Managera
и политику куће
јер
међ’ сазвежђима навигати
не може се без упутства.
Ово се, дакле, има сматрати практичним списом
ове слушкиње Божје што га је метнула у пластичну боцу
а космонаути га избацише
у Црнило.
Јарости се ослободити;
одржавати агору за све своје гласове;
клонити се ручних радова:
таписерија са сценама из лова
чипака што заклањају лице и међуножје
везених застава
хекланих подлога за послужење.
А служити се искључиво тренуцима нагости
љубави и смрти
што похлепније
као у време пре кашика и виљушака
и без ножева
зубима и језиком и рукама.
Ваља избегавати оне што уживају
у својим речима и мислима и рукопису
као у своме прдежу.
На пусто острво понети само речник
и песме Вистана Одна.
Љубавно дозволити све стилске фигуре;
написати Манифест дезертера;
љубити рукe пријатељу;
смејати се у стиху;
само разрокима веровати да су видели.
Е да не бисмо романсирали сопствени живот
јер и други се здраво хране џогирају
и други су заљубљени
болесни педигрирани сиромашни имају новца
упорно пропуштају шансе
плачу оргазмирају досађују се жуде гледају тв серије
дигли су руке
читају лектиру.
Јер
небеса се отварају:
у лову на самога себе губити се у другоме
и, уопште, посрнути кад год се за то
укаже прилика.
Њима свима треба нагласити
да не одлазе у пророчишта,
тамо ти само кажу да,
једнога дана,
кад се оклизнеш на леду и паднеш,
неће више бити никога да ти се смеје.
(А као бонус добићеш савет
да се чуваш замки стилистике,
гвоздених раља метафоре,
подмуклог акростиха.)
Ето тако вам велим данас
и за сва времена,
пре него што дигнете руку на себе неком песмом,
пре тренутка страха што чека у заседи,
пре но што добијете осип као први симптом
и закашљете се као угашени змај,
пре него што дође војска;
јер
пре или касније
крв ће вам попити
комуналне службе родитељи шалтери деца
брат
или којекакве стегоноше
и свануће јутро
падаће снег
и она тишина,
зимско бело сунце неначето понудиће
лепоту без иједне стопе

Posted in: autorski radovi, ἀναχωρέω, moja poezija, poezija