Maj nije ostavio mnogo vremena za filmove, ali ponešto se ipak pogledalo. Ovo je izbor ostvarenja koja su na mene ostavila utisak. Ostalo nije vredno pomena.

“Winter Boy” 2022.

Gledaoci sa sofisticiranim ukusom ceniće ovaj noar nju vejv. Prijalo mi je da gledam novi francuski film s nijansama njihove kulture, snažnom pričom i odličnom glumačkom ekipom. Lepota je u onome što nije. Primer filmejkerskog umeća, što u poslednje vreme ne vidimo baš često.

“Blind Spot” 1981.

Bolno lep film. Pravi biser nemačkog feminističkog filma. Sve što mi onaj film Šantal Akerman nije, ovaj mi jeste.

“Aloners” 2021.

U sklopu gledanja filmova autorki. Priča o nemiru urbanog života protkana elementima priče o duhovima. Autorkin debi mapira emocionalne bezbednosne mreže gradskih stanovnika. Suptilnim rediteljskim rukopisom, autorka isprobava crtu između samoće i usamljenosti i u tom nastojanju traga za nežnošću van granica monotonije samotnih ručkova i večera pred televizorom.

“U svakom slučaju Lorens” 2012.

Praaaavi ljubavni film za plakanje.
Maestralni glumci.
Da, “Lorens” se može svrstati u kategoriju LGBT filma, bavi se problemima s kojima se marginalna transdžender grupa suočava u društvu i porodici, ali sve to bude sekundarno pred činjenicom da je u pitanju predivan ljubavni film i da je ljubav jedna.

“Zbogom ljubavi” 2020. Ekwa Msangi

Debi tanzanijsko-američke rediteljke Ekve Msangi prefinjeno i pronicljivo opisuje iskustvo imigracije s ličnim a opet i univerzalnim pristupom kakav se retko viđa u filmu. Ova nežna porodična drama čija se radnja odigrava u Njujorku oduševila je kritičare Sandens festivala 2020.
Posle 17 godina razdvojenosti, Volter, imigrant iz Angole, pridružio se ženi i kćerki tinejdžerki u SAD. Sad potpuni stranci, žive u stanu s jednom spavaćom sobom i otkrivaju zajedničku ljubav prema plesu koja će im možda pomoći da prevaziđu emocionalnu udaljenost. Izuzetni glumci doprinose ovom upečatljivom, toplom i dirljivom filmu.

“Ljubavni susreti” 1964. Pjer Paolo Pazolini

Čaroban dokumentarac!
Pjer Paolo Pazolini putuje po Italiji, od fabrika do plaža, i intervjuiše prolaznike o njihovim stavovima o seksu. Ispituje ih, s mikrofonom u ruci, o širokom spektru tema: o važnosti seksa u svakodnevnom životu, o prostituciji, homoseksualnosti i legalizaciji razvoda.
Osim što je svedočanstvo jednog vremena, film je galerija likova, situacija, pitanja i estetika u spoju kakav je mogao da kreira samo ovaj veliki reditelj.

“Avatar: The Way of Water“

Gilti pležer. Uživala sam koliko i u prvom.

“Eni Hol” 1977.

Za rubriku “obnavljanje”. Mogla bih da ga gledam svake godine po najmanje dva puta. Jedna od najvećih američkih komedija.