Jednog lepog jutra (2022)

Poetičan, vizuelno lep, profesionalno besprekoran film s kojim nisam uspela da se povežem. Okej, sve su to životne stvari koje manje-više svi doživljavamo pre ili kasnije, jasno, ali… so what? Nisam u filmu našla odgovor na pitanje: “Zašto je ovo gledam?” (A nisam ni naišla na kritiku koja bi mi to objasnila.)

Songs for Drella (1990)

Dvadeset godina pošto su Lu Rid i Džon Kejl ugasili The Velvet Underground, nakratko su se ponovo ujedinili da snime Songs for Drella. Uhvaćen kamerom na ovom koncertnom dokumentarnom filmu, album istražuje život, snove, težnje i strahove Endija Vorhola, mentora ovog benda.
U ovom predivnom filmu, zadivljujućim spojem pokretnih slika i muzike trepere uspomene, život Endija Vorhola iz svedočenja Lua Rida i Džona Kejla, kao dirljiv podsetnik da čuvamo prijetelje dok ne bude kasno.
Film je režirao Ed Lachman, prethodno direktor fotografije odi ovom bendu koji je snimio Tod Hejns, kao i u drugim Hejnsovim filmovima (Far from Heaven, Carol) i filmovima Vendersa, Soderberga, Šredera, Sofije Kopole i drugih. Vizuelno suptilan koncertni film pod njegovom rediteljskom palicom postaje mesto ponovnog susreta velikih umetnika.

Tripping with Nils Frahm (2020)

Gde je jedan, tu je i drugi muzički (i koncertni) dokus, muzike nikad dosta. Umetnik-ikona na ikoničkom mestu. U ovom koncertnom filmu gledamo (i slušamo) nekoliko živih nastupa čuvenog nemačkog kompozitora i producenta Nilsa Frama u legendarnom berlinskom Fanhausu. Izuzetan ambijent i neoklasični klavir jednog od najvećih savremenih muzičara. Nilsu Framu film nije stran – radio je na filmu iz jednog kadra Victoria Sebastijana Šipera i na filmu Manifesto s Cate Blanchett. Ovaj film, koji prožima i “uvlači” gledaoca u jedan prefinjen intimni svet, sniman je kamerom u ruci i zaista je jedinstveno gledalačko iskustvo.

Burn, Burn, Burn (2015)

Britanska rediteljka Čanija Baton poklanja nam film o drugaricama. Posle smrti prijatelja, dve devojke kreću na put da prospu njegov pepeo. Sef i Aleks naizmenično voze kroz Ujedinjeno Kraljevstvo prateći Denova podrobna video uputstva. On se nalazi u boksu za rukavice, u taperver plastičnoj posudi i, kako njihovo putovanje napreduje, sve ga je manje.
Ovaj milenijalski road movie prožima crni humor, pomešan sa žalošću. Debi Čanije Baton pomalo podseća na Sightseers Bena Vitlija, u njemu igra Lora Karmajkl, zvezda serije Downtoun Abbey, uz legende britanske komedije Alice Lowe i Sally Phillips.
Emocionalno autentičan film, odlična gluma, svakako ga vredi pogledati. I spremiti maramice.

Hiroshima mon amour (1959)

O ovom filmu nema potrebe pisati, treba ga samo gledati, i to ne jednom.
Bolno intiman mozaik uspomena na ljubav i patnju, prikazan kroz neverovatne flešbekove. Jedan od najlepših filmova ikada snimljenih.

Heat and Dust (1983)

Mnogi kažu da neki filmovi ostare dobro, drugi loše, a da su ostvarenja Džejmsa Ajvorija večna. Ne znam koliko je to tačno, ali čini mi se da je gledati njegove filmove (i filmove njegove producentske kuće) iskustvo slično čitanju starih kanonskih knjiga koje ne zastarevaju.
Istraživačica En nasledila je pisma svoje baba-tetke Olivije i postaje opsednuta senzualnom avanturističkom prošlošću koju otkrivaju. En putuje u Indiju, gde oživljava priča o Olivijinoj skandaloznoj aferi sa indijskim princem, dok i sama otkriva strast.
Čime god da se bave, Ajvorijevi filmovi su praznik ispodpovršinskih struja i anderstejtmenta, dakle suptilnosti indirektnog izričaja koji mnogi smatraju ekskluzivno britanskim, pa ni ovaj nije izuzetak. Iako mi je draža Indija Dejvida Lina, odgledala sam i ovaj film sa zadovoljstvom.