**
Uhvatiše naša djeca ranjenu pticu.
Naše žene je staviše pod rešeto
Da ozdravi.
Rekoše: Eto…, eto! …
Letjela je, bože mili, po nebesima!
Eto…, eto! …
Nadnijele su nad
Rešeto
Svoja lica,
I svaka bila –
Na nekakvom svom nebu…
Jedna ptica.