Magdalena Abakanowicz

Poljska umetnica Magdalena Abakanowicz koristila je tekstil za figurativne kompozicije da predstavi ranjivu ljudsku individualnost u savremenom svetu.

Abakanowicz je šezdesetih godina prošlog veka bila pionir u skulpturi i instalacijama izrađenim na osnovu vlakana Počela je da pravi apstraktna tekstilna dela pedesetih, dok je vlast u njenoj zemlji zagovarala socrealizam. Njeni najraniji radovi su monumentalne viseće skulpture od tekstila, koje je nazvala “Abakani” i koji su istovremeno i objekti i prostori.

Figurativnim tekstilnim radovima okrenula se sedamdesetoh, stvarajući bezglave i fragmentarne ljudske forme po kojima je i najpoznatija. Počela je da dobija javne narudžbine, što ju je odvelo ka drugim materijalima kao što su bronza, drvo, kamen i glina.

Magdalenina umetnost bila je pod uticajem njenih iskustava u Poljskoj pod nacističkom i sovjetskom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata i posle njega. Mada je inspiraciju crpela iz sopstvenog života, njene skulpture poseduju višeznačnost i izazivaju mnogostruka tumačenja u vezi s ljudskim iskustvom u širokom smislu te reči.

Izlagala je na više od četrdeset samostalnih izložbi širom sveta, i dobitnica je brojnih nagrada, među kojima je i Nagrada za životno delo Međunatodnog vajarskog centra u Nju Džersiju, 2005.

Magdalena Abakanowicz rodila se u Falentiju, u Poljskoj, 20. juna 1930. Majka joj je bila Poljakinja aristokratskog porekla što seže duboko u prošlost. Otac joj je bio poljskog, ruskog i tatarskog porekla, iz loze velikog vođe mongolskog plemena Abaka-Kan, i pobegao je iz Rusije u vreme Oktobarske revolucije. Ruska invazija 1920. primorala je njenu porodicu na izbeglištvo, posle čega su se preselili u Gdanjsk. Imala je devet godina kad su nacisti okupirali Poljsku. S porodicom je u okolini Varšave preživela rat.

Sedamdesetih je nastavila da eksperimentiše sa skulpturama od tekstila. Počela je sa serijom “Devijacije”, posle čega je sledila serija “Alternacije, predstavljajući “lica” i “šizofrene glave”.

Umetnica je bila svedok ratnih godina i posledičnog niza političkih, društvenih, ekonomskih i duhovnih pobuna, uvek zainteresovana za ljudsko stanje i gubitke i nevolje tog vremena borbe, koje i prikazuje svojim skulpturama.

Najpoznatija je po bezglavim, upola šupljim ljudskim figurama od tekstila i bronze. Od kraja osamdesetih do devedesteih počela je da koristi metale kao što je bronza, ali i drvo, kamen i glinu. Fragmentarne forme ljudskih figura, bez oznaka rase ili kulture, opšta su metafora ljudske situacije i ljudskog stanja.

“Zadivljena sam i potpuno obuzeta količinom u kojoj brojanje nema nikakvog smisla. I neponovljivošću u takvoj količini; stvorenjima iz prirode okupljenim u krda, stada, vrste, u kojima je svako pojedinačno biće potčinjeno masi, a zadržava različite osobine; gomilama ljudi, ptica, insekata ili lišča, koje predstavljaju misteriozan skup varijanti određenog prototipa; zagonetkom gađenja prirode prema tačnom ponavljanju ili nemogućnosti da ga proizvede. Baš kao što ljudska ruka ne može da ponovi sopstveni gest, prizivam ovaj uznemirujući zakon, prebacujući moja sopstvena nepokretna krda u taj ritam.”

Živi u Poljskoj, u Varšavi.