Samo što nisu najavljeno je sletanje vezuju se sad negde u vazduhu. Mi što ih čekamo gledamo na sat uvek na istom mestu – negde drugde.
Biće tu za koji minut to je izvesno s koferima punim poklona i žudnjom za prošlošću u očima zagrlićemo se mi kojima je bolje sa njima kojima je bolje.
Zamorno mi je to ti godišnji odmori dolasci ispraćaji odlasci dočeci iluzija boja koje ne volim uspešnog ludo duhovitog rođaka stalno na pragu samoubistva čini mi se. O tome razmišljam dok
ulazim u ženski toalet iz predostrožnosti ko zna kad ću imati prilike da piškim (to su moji planovi i moja preživljavanja booby traps na ovom bojištu) vrata se za mnom zatvaraju kao uzdah olakšanja.
Unutra samo jedna devojka mlada zelene kose lepa prosula je nešto na majicu kečap valjda skida da je opere skida i grudnjak sa jednom sisom a druga ostaje na njoj.
Ožiljak malo neravan na njenim grudima razmena osmeha u ogledalu. Dok pere majicu nenadano kod kuće sam raskomotila sam se zaspala bih na ovim pločicama mirno kao reznica pustila tanku belu vlas korena u čaši vode.
Nan Goldin “Self-Portrait in Blue Bathroom”, London, 1980
Divna Popov 