KOD KUĆE

Samo što nisu najavljeno je sletanje
vezuju se sad negde 
u vazduhu. Mi što ih čekamo gledamo 
na sat uvek na istom 
mestu – negde drugde.

Biće tu za koji minut to je 
izvesno s koferima punim 
poklona i žudnjom 
za prošlošću u očima zagrlićemo se 
mi kojima je bolje sa njima kojima je 
bolje.

Zamorno mi je to 
ti godišnji 
odmori dolasci ispraćaji odlasci 
dočeci iluzija boja koje ne volim uspešnog
 ludo duhovitog rođaka stalno na pragu 
samoubistva čini mi se. O tome 
razmišljam dok

ulazim u ženski toalet 
iz predostrožnosti ko zna
kad ću imati prilike da piškim
(to su moji planovi i moja preživljavanja
booby traps na ovom bojištu)
vrata se za mnom zatvaraju 
kao uzdah olakšanja.

Unutra samo jedna devojka mlada 
zelene kose lepa prosula je 
nešto na majicu kečap valjda skida 
da je opere skida i grudnjak sa jednom sisom
a druga ostaje na njoj.

Ožiljak malo neravan 
na njenim grudima razmena
osmeha u ogledalu. Dok pere majicu 
nenadano kod kuće sam  
raskomotila sam se zaspala bih na ovim 
pločicama mirno kao reznica 
pustila tanku belu vlas korena
u čaši vode.