KOD KUĆE

Samo što nisu najavljeno je sletanje
vezuju se sad negde
u vazduhu. Mi što ih čekamo gledamo
na sat uvek na istom
mestu – negde drugde.

Biće tu za koji minut to je
izvesno s koferima punim
poklona i žudnjom
za prošlošću u očima zagrlićemo se
mi kojima je bolje sa njima kojima je
bolje.

Zamorno mi je to
ti godišnji
odmori dolasci ispraćaji odlasci
dočeci iluzija boja koje ne volim uspešnog
ludo duhovitog rođaka stalno na pragu
samoubistva čini mi se. O tome
razmišljam dok

ulazim u ženski toalet
iz predostrožnosti ko zna
kad ću imati prilike da piškim
(to su moji planovi i moja preživljavanja
booby traps na ovom bojištu)
vrata se za mnom zatvaraju
kao uzdah olakšanja.

Unutra samo jedna devojka mlada
zelene kose lepa prosula je
nešto na majicu kečap valjda skida
da je opere skida i grudnjak sa jednom sisom
a druga ostaje na njoj.

Ožiljak malo neravan
na njenim grudima razmena
osmeha u ogledalu. Dok pere majicu
nenadano kod kuće sam
raskomotila sam se zaspala bih na ovim
pločicama mirno kao reznica
pustila tanku belu vlas korena
u čaši vode.

Nan Goldin “Self-Portrait in Blue Bathroom”, London, 1980

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s