Čitalačka 2023: Januar

Ako se godina poznaje po čitalačkom jutru, ova će biti uzbudljiva, opasna, napeta i nerazjašnjena. 🙂 Povremeno mi se desi da istinski požalim što ne čitam delo na jeziku originala. Mogu samo da zamislim uživanje u Gadinim jezičkim eksperimentima na italijanskom, kad su se i te kako osetili u ovom sjajnom prevodu na engleski. Izuzetno čitalačko iskustvo, poprilično aktuelno i stoga jezovito.

A onda su počele da izlaze po novinama spiskovi sve užeg izbora za NINovu nagradu pa sam se setila, videvši ovaj naslov, da mi se jednom veoma dopao roman “Strah i njegov sluga” Mirjane Novaković, i latila se njene nove knjige. Taman me “povukla”, pročitam u decembarskom broju Harper’s Magazina (koji stiže na Balkan s mesec dana zakašnjenja) da je posmrtno izašla Grejberova knjiga, ostavim “Mir i mir” za februar i evo:

Sve što se može reći za ostale njegove knjige, može i za ovu. Nisam ispuštala iz ruku dok nisam završila svih sedamsto i kusur strana. Page turner nonfiction.

Čitala sam knjige Mirjane Đurđević iz porodične biblioteke, sve redom do “Bremasona”, koja nije bila za mene, pa posle prestala. I sve su mi se dopale, a najviše jedna mala knjižica, može biti da je čak i prva, mislim u izdanju “Čigoje”, koje su ostale, mlađe sestre, podozrevam, poklopile drugačijim diskursom i drugačijom poetikom. Nežna, lepa, inteligentna, gorka ženska knjiga čija će se autorka, nadam se, jednom vratiti takvom pismu. A u međuvremenu uživala sma u ovoj urnebesnoj povesti u kojoj zvone smeh, Beograd nekad i sad i uvek, a šapće understatement specifičnog književnog intelekta.

Januar, mesec od 45 dana kažu neki, najmršaviji je čitalački mesec, barem meni. Srećom, nemam gudridovski pristup postavljanja kvantitativnih čitalačkih ciljeva, pa me to ne zabrinjava. Nahtkasna i polica pored radnog stola se pune, tek je počelo.