Major titles from my 2019 bookshelf ili Šta sam čitala ove godine

Čitalo se kao i obično, ni više ni manje, kod kuće, u prevozu, napolju (uz vodu), u kafeima, čekaonicama… ukratko, na svim za čitače uobičajenim mestima; s kompjutera, tableta, ridera, iz ličnih i bibliotečkih i pozajmljenih papirnih knjiga; po preporuci, iz radoznalosti, praćenjem domaće i svetske produkcije, po sistemu “knjiga vuče knjigu”, po hajpu, po nagradama, nasumično. Neke sam započinjala i ostavljala, neke jedva dovršila, a neke progutala, čitala po ceo dan, do ujutru, zanemarivala obaveze dok ih nisam pročitala.

Ne vodim evidenciju o knjigama koje čitam kao što ne vodim ni dnevnik. Naslove knjiga koje su na mene ove godine ostavile utisak ne navodim hronološki, već onim redom kako su mi se “javile”.

Na Joko Tavadu naletela sam potpuno slučajno, preko nekih zamršenih puteva linkova u vezi s nemačkim jezikom. Učinila mi se zanimljiva ova književnica koja piše na japanskom i na nemačkom, pa sam potražila ovu neveliku knjigu fragmentarne proze koju je teško žanrovski svrstati. I oduševila se. Pročitala u jednom čitanju.

Pošto sam se oduševila, odmah sam nabavila i sledeću, pa se ova spisateljica uvrstila u autore čija ću dela i nadalje nastaviti da čitam.

Ovogodišnja knjiga Sigrid Nunjes, “The Friend” , mnogo je hvaljena u kritikama svetske periodike, imala sam u planu da nju pročitam, ali onda sam se opredelila za ovaj naslov jer volim biografije i čitalo mi se neko takvo štivo, a htela sam i da idem “na sigurno”, jer sam već čitala ovu autorku, dve njene zbirke priča, i znala da je radila kao sekretarica Suzan Zontag pa čak i neko vreme živela u stanu s njom i njenim sinom. Knjiga je opravdala očekivanja.

Nanfikšn koji se čita kao fikšn – o seksualnom i emocionalnom životu tri žene po svemu različite: po karakteristikama ličnosti, po poreklu i društvenoj sredini. Veoma dobar reprezent ženske dokumentarističke proze, istorije kao i savremenog trenutka.

Marko Pogačar mi je otkriće godine, i kao pesnik i kao eseijsta. Prijatelji su mi slali utiske o pročitanim knjigama na našem jeziku, ali mi nisu slali i knjige. Kako se Pogačarevo ime sve više pominjalo u takvim razgovorima, čim sam dobila priliku, daunloudovala sam, a onda i kupila neke njegove naslove. I ovaj autor će biti u središtu mojih kontinuiranih čitalačkih interesovanja.

Knjiga koju mi je najbolji drug poklonio za svoj rođendan. Kristina Pizanska je lik nad likovima! Prva žena profesionalni pisac u Evropi, nakon smrti oca i muža izdržavala sebe i decu pisanjem, bila poznata po mudrosti i cenjena toliko da su joj i kraljevske ličnosti tražile savet. Knjiga refleksija o ženama u njenom dobu, folozofska, praktična i sveobuhvatna. Mislim, treba čitati i stare knjige, a ova je baaaš stara. I, kad bolje razmislim, treba poklanjati knjige prijateljima za svoj rođendan.

Opet Marko Pogačar, izvanredan izbor poezije, sve čestitke izdavaču.

Još jedan novitet godine, zbirka koju mi je poklonila tetka. Pošto tetke nikad ne greše, ni moja nije pogrešila: poezija izrazite finoće i dubokih značenja u valerima i nijansama. Možete uživati u slikama i tonovima raspoloženja i atmosfere, a možete i zaroniti dublje, vođeni stilom i referencama.

Dalje nemam šta da kažem, samo da preporučim.

Jedan od najzačudnijih pisaca današnjice u ovoj knjizi pripoveda o nekim najvažnijim međuljudskim relacijama, sve vreme gradeći (kao i uvek) snažan, složen i provokativan odnos sa čitaocem. Murnane se čita “teško” kao najbolje knjige, i ja iz godine u godinu istrajavam, potpuno zaneta njegovom umetnošču.

Jedna od ovogodišnjih mnogo hvaljenih knjiga, koja je opravdala sva očekivanja i sve kritike koje sam čitala. Istorija koja osvetljava savremenost. Informativna, poučna, lepo pisana. Nezaobilazan naslov za istoričare, politikologe, sociologe, ali i za “običnu” publiku. Čitala sam je intenzivno i pročitala brzo.

Do ove poezije sam došla preko društvenih mreža. Veoma darovita i poetički silovita, sa posebnom inteligencijom diskretno prisutnom u pozadini, upravo neodoljivo jezički razigrana.

Potpuno nasumično izabrana sa police jednog dana u roditeljskoj kući, tatina knjiga. Pročitala sam je u dva čitanja. Ono kad želiš da se oslobodiš i svojih interesovanja i trendova i referenci i tema što te opsedaju, a veruješ roditeljskoj biblioteci. Čisto čitalačko uživanje.

Ovo se, sa još dva naslova može skinuti s neta, preporučujem. https://elektronickeknjige.com/knjiga/pogacar-marko/poslanice-obicnim-ljudima/

Ovaj naslov spada u kategoriju “obnovljenih”. Čitala sam ovu knjigu kao jako mlada i više sam se pravila da uživam nego što sam zaista uživala, kako to već biva kad gradimo čitalački ukus. U međuvremenu sam malo porasla, pa sam ovoga puta sve vreme uživala. Jedna od onih knjiga koje se uziđuju u ličnost, barem moju, dvaput.

Ovu sam knjigu nestrpljivo čekala, kao veliki fan Lidije Dejvis. Dakle, Davis at her best. Kod nje nikad ne znaš šta čitaš: pesmu, prozu, mistiku, filozofiju, teoriju ili urnebesnu šalu. Maestralna autorka fleš proze, fleš misli, fleš duha… zen.

Ima tako autora, poglavito autorki (kao npr. Carson McCullers), za koje se pitaš kako je moguće da tako vide život i tako pišu u tako mladim godinama. Witty, beautiful book, page turner. Obećala sam sebi da ću pročitati i “Normal People”.

Najnovija knjiga Rebeke Solnit, neodoljiva kao i neka njena druga dela. Ovakve eseje pišu samo autori koji sve oko sebe vide i procesuiraju kroz sklop svoje lične mreže iskustva i erudicije, povezuju naoko najrazličitije teme sa najrazličitijim referencama u jednostavno i lepo književno štivo zadivljijuće humanističke širine.

Nešto što se teško može žanrovski odrediti, sasvim izuzetno. Ne znam kako bih opisala ovu čarobnu knjigu. Mogu samo reći da je treba pročitati i od sveg srca se zahvaliti prijatelju koji mi je preporučio.

U sklopu “čitanja nobelovaca”. Pročitano u dva daha. Potpuno me oduvalo. Nisam nikad pročitala (a čitala sam ih mnogo) feminističkiju (uz još neke univerzalne teme) knjigu od ove. Handke pokidao.

Teda Hjuza nisam čitala do ove godine. Najpre ovu knjigu, za koju kažu da je najbolja, a potom i pabirčila iz raznih izvora pesme jednako dobre, a neke i bolje od ovih. Velik pesnik. Šteta što je, prema današnjim ideološkim trendovima, u senci svojih tragedija i tragedija svojih žena. I nadalje ću se redovno vraćati njegovoj poeziji.

Ingeborg Bahman je jedna od autorki kojima se neprestano vraćam. Ovu knjigu su “povukle” druge knjige, mnoge knjige. Potresan roman o ženskoj žudnji i gubitku sebe. Kad bih držala radionicu kreativnog čitanja, ova knjiga bi mi bila prva na listi.

Aktuelna, potrebna, odlično napisana, meni je mnogo šta pojasnila i mnogo značila.

Još jedno otkriće, zahvaljujući mojoj sestri, koja mi ju je oduševljeno preporučila. Isto tako sam je oduševljeno i pročitala, skoro pa u jednom dahu. Duhovito, darovito, toplo raskrinkavanje onoga što nam se prodaje kao oficijelna stvarnost.

I time sam završila. Ostalo što sam počinjala da čitam i trudila se da pročitam nije vredno pomena, samo je sebi dovoljno negativna kritika.

Pored navedenog čitala sam i čitam, svakodnevno, poeziju. Ali poezija se se ne čita kao proza, ona se drži na polici ili u rideru i čita se prema potrebi. Neke zbirke su mi naslagane pored kreveta, neke na radnom stolu, a dešava se da ih i pakujem i nosim na put zajedno sa drugim stvarima za neophodnu upotrebu. Kome se stalno vraćam? Staviću samo slike nekih od njih, reference im nisu potrebne.

I tako dalje. Never ending story…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s