Poezija ponedeljkom: Gordana Ćirjanić

TROVAČNICA


Počinješ o zvezdama
stižeš do nebeskih maglina,
gde si bila,
šta si radila?
Gluvonemi mladić podmetnuo ti dokaz
da je gluvonem.
Mislila bi o njegovom prosjačkom ponosu
poredila njegovu snagu
sa njegovim udesom
i možda bi ti bilo žao.
Stigli smo do kafane
u kojoj govorimo samo stihove,
pišemo ih po šibicama,
novčanicama, pa šta!
Posadili mutavog da nas sluša
za pare.
Mogla bih da ga zavedem,
i sve što kažem već je bilo.
Skratilo se vreme.
Ištar je natenane
ostavljala ljubavnike.
O, da li sam to tebe ranila
pre velikog potopa,
da bih rekla:
"Zašto zvezdu kad padne
uvek dočekuje voda?"
Svejedno ti je,
kao što je nama svejedno
da li si gluv ili slep
ili još uvek zalivaš cveće.
Ipak znam,
što ne govori ni o tebi,
ni o meni,
ni o mom "prijatelju stihotvorcu".
Cveće kao i zvezde pripada početku,
ni tebe ni nas više ništa ne boli.
Nismo više simboli oružja
koje nas je ranilo.
Ištar je prepešačila nebeske pustinje
i zavidi nam
što se uspešno približavamo vodi.
Gledaj je kako pokušava da se otruje.
Idi sad, traži od nje
i ostavi nas da govorimo u stihovima.

PRIRODA, AH!


Poznajem dobro tu želju
da se zaustavi voz
iznad vijadukta,
Znam da je nekad moglo krokom preko brda.

Nemam vremena za ovce
ni za dugu bradu,
ja zaustavljam voz
i u cvetnom dolu
i aber kad zaluta doboš
u moj vidokrug,

Tesno mi je u vozu
iznad vijadukta.
Toliko vremena imam
da prevalim idilu
pitomog luga.
Stala sam bila kraj vrbe,
pečurke, slapa,
i ne bejah mala.

Dorasla, vrbo, žalosti
za odlaskom, nikad više.
Dorasla kratkoj sreći
pečurke posle kiše,
i u slapu,
uzvišenom padu
dorasla.

Ti, dobošaru,
razglasi preko brda
da mi je tesno u vozu.
Ludo je da se merim
sa tvojim pejzažom,
ali je moja želja
koliki tvoj put.
Vremena imam samo
da prevalim idilu,
da stignem u drugi grad,
i neprestano
da želim.

LETEĆI TANJIR


Zavitlaj me visoko
da se ne razbijem
o suru planinu.
Zavitlaj me kud ti volja
naša planeta je
da se vratim na isto mesto.
Ja sam leteći, navršen
đakonijama za let,
što izjedam samu sebe,
i sadržina i sud
da se vratim prazna.
Dala bih pticama
dobru reč
ali se boje
mog rukovođenog pravca,
imala bih pozdrav
za divokozu
ali okreće rep
neprirodnom liku.
Spusti se, spusti,
mašu mi dobri piloti
a ja te molim, Bože,
da me podigneš na zemlju.